Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarski kreditni plasmani banaka". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA MENADZMENT VALJEVO

SEMINARSKI RAD

TEMA: Bankarski kreditni plasmani banaka

Lazarevac,

decembar, 2009.

UVOD

Banke se najčešće definišu kao finansijske organizacije koje se, kao svojom osnovnom aktivnošću, bave primanjem depozita i davanjem kredita.

Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita, pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca), investiranje i alokaciju sredstava, odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijkom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa).

U svom poslovanju svaka banka se mora pridržavati određenih osnovnih načela ukoliko želi da racionalno posluje i da se obezbedi od mogućih poslovnih rizika, a to su: načelo likvidnosti, načelo solventnosti i sigurnosti i načelo rentabilnosti. Sva ova načela su međusobno povezana i uslovljena, ali i u određenoj meri u konfliktu.

1

1. Pojam kredita

Ukupni plasmani banaka mogu se okvirno podeliti na dve velike grupe: kreditne i nekreditne plasmane, koji se evidentiraju u aktivi bilansa banke i predstavljaju aktivne bankarske poslove. Iako se u savremenom bankarstvu jasno uočava tendencija porasta nekreditnih plasmana banaka u odnosu na kreditne plasmane, kreditni plasmani još uvek dominiraju u strukturi aktive banaka i banke najveći deo svog potencijala plasiraju u obliku kredita.

U pravnoj teoriji kredit se definiše kao formalni obligacioni ugovor, kod koga se poverilac obavezuje da dužniku stavi na raspolaganje određenu vrednost izraženu u novcu, a dužnik se obavezuje da ovu vrednost upotrebi pod ugovorenim uslovima, da je vrati u određenom roku i da plati ugovorenu naknadu.

Kredit u najširem značenju predstavlja imovinsko-pravni odnos koji zasnivaju dva subjekta na taj način što jedan (poverilac) daje, a drugi (dužnik) prima određeni iznos novca, robe ili drugih vrednosti za određenu nameru, ili bez namere, uz obavezu da to vrati, u određenom roku i pod određenim uslovima, sa kamatom ili bez nje.

Kredit za banku predstavlja dužničko-poverilački posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novčanim sredstvima svome komitentu na ugovorom definisano vreme i pod drugim dogovorenim uslovima.

2. Vrste kredita

1.         Prema obliku u kome se daju krediti mogu biti :

robni (komercijalni, trgovački)

robno-novčani (daje se u robi, a vraća u novcu)

novčani (finansijski, tj. bankarski)

Prema nameni krediti mogu biti:

namenski(dužnik ih mora koristiti za tačno određenu namenu)

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]